PSIHOLOGIJA

[olja petrovic]

Psihičke pojave su deo našeg svakodnevnog života.Zahvaljujući njima upoznajemo svet koji nas okružuje,sebe i svoj položaj u tom svetu.Naše misli,osećanja i postupci rezultat su psihičkih zbivanja i predstavljaju sadržaj našeg psihičkog života.
Zdravorazumska psihologija svakodnevnog života i spektakulativna psihologija filozofije su preteče i savremenici moderne naučne psihologije.I samo njeno ime pokazuje da je psihologija nekada shvatana kao nauka o ljudskoj duši (grčka reč psyche što znači duša i logos što znači nauka).Danas psiholozi sistemski izučavaju ponašanje i iskustvo ljudi.Bave se pitanjima razvoja ljudskog života i dinamikom pojedinih psihičkih funkcija,kao što su opažanje,učenje,pamćenje,zaboravljanje,mišljenje,emocije,motivi i slično.Psiholozi izučavaju formiranje ličnosti u socio kulturnom okruženju i psihičke aspekte ponašanja ljudi u raznim oblastima privatnog i društvenog života.Sudeluju u rešavanju problema zaštite i održavanja mentalnog zdravlja ljudi,dece i ostarelih osoba,baveći se pri tom uglavnom savetovanjem onih kojima je pomoć potrebna kao i lečenjem nekih mentalnih oboljenja.U okviru psihologije postoje mnoge discipline i specijalnosti.Svoje zaključke o proučavanim pojmovima savremeni psiholozi zasnivaju na podacima do kojih su došli primenom različitih naučnih postupaka ili metoda.
Glavna razlika između zdravorazumske i spekulativne psihologije s jedne strane i naučne psihologije sa druge strane jeste u ZNAČAJU koji pridaju valjanosti,pouzdanosti i objektivnosti postupaka kojim se dolazi do podataka o psihičkim pojavama.Naučna psihologija proverava kvalitet dokaza na kojima se zasnivaju pojedina saznanja a svako danas prihvaćeno saznanje ostaje otvoreno za nova preispitivanja.

ŠTA PROUČAVA PSIHOLOGIJA?

Na pitanje šta je predmet proučavanja jedne nauke možemo odgovoriti navođenjem pojava čijim se izučavanjem ona sistemski bavi.Psihičke pojave su brojne,raznovrsne i složene,te je i predmet psihološke nauke veoma razuđen i slojevit.Na postavljeno pitanje možemo slojevito odgovoriti i to na dva načina.Prema sadržaju psihičke pojave se dele na saznajne emocionalne i motivacione.Primeri saznajnih ili kognitivnih pojava su oseti,opažaji,mišljenje,inteligencija i stvaralaštvo.Primeri emocionalnih ili afektivnih pojava su osećanja neprijatnosti ili prijatnosti,radosti ili žalosti,ljubavi ili mržnje,staloženosti ili gneva.Među motivacionim pojavama nalazimo na primer organske potrebe kao što su glad,žeđ,disanje,stalnost telesne temperature i slično,želje (da se postigne cilj)namere i odluke ( da se izvedu određeni potupci,postignu planirani rezultati i slično.O motivacionim pojavama veoma se često govori kao o voljnim ili konativnim pojavama.
Kada prvenstveno vodimo računa o obliku u kojem se psihičke pojave ispoljavaju onda govorimo o psihičkim procesima,psihičkim osobinama i psihičkim stanjima.U svakoj svojoj aktivnosti možemo da uočimo i pratimo javljanje i odvijanje različitih psihičkih procesa.Na primer dok posmatramo knjigu koju smo dobili na poklon u nama se odvijaju procesi opažanja,sećanja,mišljenja,javljaju se različite emocionalne reakcije,mešaju probuđena osećanja,aktivira neka potreba,motiv,interesovanje.U skladu sa tim unutrašnjim samo nama dostupnim procesima javljaju se i promene na našem licu,u držanju tela ili celokupnom ponašanju.Neke od tih spolja vidljivih promena su pod našom kontrolom jer ih izazivamo namerno a neke nisu jer se javljaju nehotično ili ih uopšte nismo svesni.
Naše aktivnosti su veoma raznovrsne i promenljive.Ipak u njima lako uočavamo znatan stepen stalnosti i doslednosti.Kada redovno ili skoro redovno u ponašanju jedne osobe zapažamo snalažljivost,razboritost,veselost,otvorenost,iskrenost,upornost i slične pojave kažemo da su to njene psihičke osobine.O posedovanju jedne psihičke osobine zaključujemo na osnovu toga što se u većini situacija osoba ponaša na sličan i predvidljiv način.Izrazi "marljiv učenik","veran drug","strog ili pravičan nastavnik" ukazuju na stalnost nekih oblasti ponašanja osobe na koju se odnose.Ako o nekome ne znamo ništa više od toga sem da je marljiv u mogućnostimo smo da sa dosta tačnosti procenimo izvesne stvari koje se odnose na njegovo razmišljanje i buduće ponašanje.Događa se da celokupnu aktivnost i doživljavanje neke osobe prožima jedan psihički proces ili jedna osobina.Pojavu da jedan doživljeni kvalitet privremeno ili trajno daje ton psihičkom životu u celini nazivamo PSIHIČKIM STANJEM.Usredsređenost na tekst koji čitamo,zaokupljenost problema koji je iskrsao,radost zbog uspeha koji smo postigli,zaljubljenost,opsednutost maštanjem o željenim doživljajima u bližoj ili daljoj budućnosti,osujećenje zadovoljenja neke važne potrebe (nemogućnost da zadovoljimo na primer glad,žeđ,ili da odbranimo svoje samopoštovanje,da sačuvamo svoj lični integritet,ili da očuvamo prijateljstvo do kojeg nam je stalo)primeri su različitih psihičkih stanja.Sve psihičke pojave koje se odvijaju u jednoj osobi povezane su u jedinstvnu celinu koju nazivamo LIČNOST.Ciq psiholoških istraživanja je ma koliko ona bila specijalizovana teorijski ili praktično usmerena da daju doprinos razumevanju ličnosti.Opravdano je reći da je proučavanje ličnosti glavni cilj psihološke nauke.
Da zaključimo,psihički život čoveka dakle čine saznajne,emocionalne i motivacione pojave koje se javljaju u vidu psihičkih procesa,psihičkih stanja i psihičkih osobina.Kada psihologiju definišemo kao sistemsko izučavanje psihičkog života ljudi mislimo na svestrano i celovito naučno proučavanje izvedenih psihičkih pojava.

[olja petrovic]

ČINIOCI KOJI UTIČU NA TAČNOST OCENJIVANJA DRUGIH OSOBA

Druge osobe mogu biti "lakši" i "teži" objekti opažanja i ocenjivanja.Nesumnjivo je da otvorenost i doslednost osobe koja je predmet opažanja doprinose tačnosti ocena o njenim osobinama.Ako jednu osobu vidimo u mnogim situacijama onda je i količina raspoloživih informacija o njoj veća,te će i distribucija osobina koje poseduje imati više izgledaa da bude tačna.Istaknutost i važnost osobina doprinose da na njeno ispoljavanje više obraćamo pažnju,te i da tačnije ocenjujemo stepen njene izraženosti kod druge osobe.Na kraju ako postoji sličnost ocenjivača i i ocenjivanog smanjuju se izgledi za pravljenje velikih grešaka.Osobe istog uzrasta tačnije opažaju jedna drugu nego ako su starosne razlike velike.Ljudi iz jedne kulture često greše u ocenjivanju osoba iz druge kulture.Utvrđeno je da postoji izvestan broj osobina koje mogu da doprinesu tačnosti njegovih ocena.Među tim osobinama su INTELIGENCIJA (inteligentnije osobe su uspešnije u zaključivanju),SAMOKRITIČNOST (ko ne obmanjuje sebe teže može biti obmanut od drugih),SPOSOBNOST DISTANCIRANJA(veština da se neutrališe uticaj emocija na ocenjivanje osobina),i SKLONOST SAMOPOSMATRANJU ( osobe koje s ebave svojim unutrašnjim doživljajima imaju razvijeniju osetljivost za uočavanje znakova doživljavanja kod drugih).