Osobe sa invaliditetom u Srbiji trpe nasilje i ponižavanje

Osobe sa invaliditetom u Srbiji trpe nasilje i ponižavanje, njih 80 odsto je nezaposleno, 70 odsto živi u siromaštvu a najveći broj jedva preživljava od socijalne pomoći, istaknuto je na skupu o suzbijanju nasilja nad osobama sa invaliditetom.

„Nasilju su najčešće izloženi u porodici, zatim u rehabilitacionim centrima, domovima, specijalnim školama i dnevnim boravcima, a nasilnici su najčešće bračni partneri, roditelji, braća i sestre, komšije, porodični prijatelji, zaposleni u domovima i dnevnim boravcima i kolege na poslu“, rekla je predstavnicia organizacije „...Iz kruga“ Lepojka Čarevic Mitanovski na skupu održanom u Palati Srbija.

Navela je da u 99 odsto zdravstvenih centara, kao i u velikoj većini policijskih stanica i sudova nije omogućen pristup osobama sa invaliditetom, a kao primer je navela zgradu bivšeg Petog opštinskog suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici koja nema rampu za osobe sa invaliditetom, a one bi u toj zgradi trebalo da rešavaju sporove.

Lepojka Čarević Mitanovski rekla je i da je njenoj organizaciji prijavljen slučaj u kojem je avioprevoznik Jat odbio da preveze osobu sa invaliditetom i insistirao da ta žena kupi kartu i za pratioca, iako je ona htela da putuje sama, pa je posle bez problema otputovala sa drugim avioprevoznikom.

Iznela je i potresan primer slabovide žene kojoj je amputiran deo noge i koju maltretiraju sin i svekrva sa kojima živi i koju je sin silovao kada je pozvala policiju, a kada je policija došla, napao je policajce sekirom, ali mu kasnije nije odredjena mera zadržavanja. „Ta žena živi u strahu, zaključana, jer su je, pored sina koji je maltretira, svekar i svekrva prebili toliko da je morala da ide na operaciju bubrega“, rekla je Lepojka Čarović Mitanovski.

Istakla je da žene sa invaliditetom retko prijavljuju nasilje policiji, jer im se ne veruje i jer se nasilje posle prijave drastično pojačava.

Načelnica Odeljenja zaštitnika gradjana za prava osoba sa invaliditetom Dragana Grabovica rekla je da položaj tih osoba u Srbiji odredjuje visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, diskriminacija, politička nezastupljenost i široka rasprostranjenostnasilja nad njima i često uskraćivanje prava od egzistencijalnog značaja. „U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 22.758 osoba sa invaliditetom. Od početka godine zaposleno je svega njih 68. U Srbijinije dostignut minimum fizičke dostupnosti osoba sa invaliditetom izato je potrebna primena takozvanog univerzalnog dizajna ili „dizajna za sve““, rekla je Dragana Grabovica.

Dodala je da je kancelarija ombudsmana prošle godine primila 78 pritužbi osoba sa invaliditetom koje se odnose na tešku materijalnu situaciju, poreze, stanovanje, smeštaj, dostupnost banjskog lečenja,sticanje statusa osobe sa invaliditetom, a jedna se odnosila na moguću diskriminaciju pozorišnom predstavom u jednom beogradskom pozorištu. „Najčešće su nezadovoljni novčanim naknadama za negu, ukazuju i na rad lekarskih komisija, ali ombudsman ne može da kontroliše radkomisija lekarskih veštaka. Osobe sa invaliditetom se u pravnimstvarima često pojavljuju kao neuke stranke i zato im je potrebna i pravna pomoć“, rekla je Dragana Grabovica.

Zamenica zaštitnika gradjana za prava osoba sa invaliditetom Zorica Mršević rekla je da je nasilje nad tim osobama stvar države iinstitucija, jer kada država ne reaguje na nasilje tamo gde ono počinje, u porodici, onda se nasilje širi kao uobičajen način komunikacije i društvo se brutalizuje.

Skup „Umrežavanje u cilju suzbijanja nasilja i diskriminacije nadosobama sa invaliditetom“ deo je projekta „Podrška jačanju institucije zaštitnika gradjana Republike Srbije“, koji finansira Evropska unija.

Tanjug, 29.april 2010.