Submitted by Lepojka on 21. May 2010 - 0:00
Posted in
Beograd - Državne institucije u Srbiji još nisu omogućile fizički ugroženim grupama, kao što su osobe sa invaliditetom, da koriste službu ličnih asistenata. Irska vlada je finansirala dva projekta za ukupno 60 korisnika, ali su oni završeni 15. juna. Ovo pitanje bi, kako se očekuje, trebalo da reguliše novi zakon o socijalnoj zaštiti.
U zemljama u okruženju takvi servisi postoje u Sloveniji i Hrvatskoj, koja je prošle godine obezbedila finansijska sredstva za 40 osoba sa invaliditetom.
Lepojka Mitanovski, predsednica nevladine organizacije ...Iz kruga, objašnjava za Danas da je servis ličnih asistenata vrsta socijalne podrške osobama koje ne mogu samostalno da obavljaju određene poslove, kao što su ustajanje, oblačenje, hranjenje, lična higijena, odlazak na posao, socijalni kontakti.
- Asistent je osoba koju korisnik sam bira i određuje način podrške, odnosno jedini poslodavac u tome je osoba sa invaliditetom. Ona ga zapošljava i obučava. Važno je da asistenti obavljaju poslove u ime korisnika, a ne na način na koji to njima odgovara - ukazuje naša sagovornica.
Mitanovski podseća da je Srbija potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Konvencije o pravima čoveka, koje navode da država mora da obezbedi sistem socijalne podrške ugroženim grupama, „koji će svima omogućiti da žive na jednak način .
U Srbiji su do sada postojala dva projekta o personalnim asistentima, koja je uradio Centar za samostalni život invalida, uz finansijsku pomoć Vlade Republike Irske, a deo projekta je finansiralo Ministarstvo rada i socijalne politike
- Ti projekti su imali za cilj da utvrde standarde ko može biti asistent, a ko korisnik, kao i koje će službe u tome učestvovati. Sve je dobro funkcionisalo za šezdesetak korisnika. Međutim, projekti su završeni 15. juna, a sada moramo da čekamo nove propise - ukazuje naša sagovornica.
Novim zakon o socijalnoj zaštiti, kojim bi bio regulisan i servis ličnih asistenata mogao bi da počne sa primenom 1. januara sledeće godine, „ali je pitanje kako će se primena tog dela zakona finansirati, jer su sredstva za tuđu negu i pomoć veoma mala i ne mogu da pokriju platu personalnih asistenata .
Servisi socijalne podrške moraju da postoje ne samo za osobe sa invaliditetom, već i za druge ugrožene grupe građana, dodaje ona, kao što su deca ili stari. Mitanovska objašnjava da ne može svako da bude korisnik i asistent, „već korisnik treba da bude onaj ko o svom životu može da donosi odluke, odnosno ko je socijalno orijentisan, punoletan i ima težak oblik invaliditeta .
- Nekom korisniku bi personalni asistent bio potreban 24 časa, a nekome samo pet sati - navodi ona.
Naša sagovornica ukazuje da se kvalitet života osoba sa invaliditetom, koje imaju lične asistente, ne može uporediti sa onima koji ih nemaju.
- Kada ste prepušteni rodbini, prijateljima ili državnim službama, onda vam dođe ko hoće, kad hoće i radi ono šta hoće - navodi Mitanovska.
Ona podseća da su urađene procene isplativosti servisa personalnih asistenata, a rezultati su pokazali da su ti servisi jeftiniji nego da osoba sa invaliditetom živi u domu za trajni smeštaj.
Danas, 21. maj 2010.
