Na instruktaži za volonterke SOS telefona u Beogradu, 1996 god. učestvovale su tri žene sa invaliditetom: Aleksandra Haravan, Anđelka Nastić i Lepojka Čarević - Mitanovski. To je bila šansa da se u ženskim grupama prvi put progovori o problemima i posebnom položaju žena sa invaliditetom.

Posle te instruktaže, sa Katarinom Jeremic i Natašom Milenković odradile smo projekat "Razmena iskustava". Projekat je finansirala Holandska ambasada, a rezultati su pokazali da ni jedna ženska organizacija nije okrenuta ka problemima žena sa invaliditetom.

Početkom 1997 god. pokrenule smo u Autonomnom ženskom centru inicijativu da se formira jedna grupa koja će se baviti nasiljem nad ženama, decom i majkama osoba sa invaliditetom. Ljubinka Borizovski, predsednica koordinacionog odbora organizacija invalida, Aleksandra Haravan, invalitkinja i Lepojka Čarević - Mitanovski su smatrale da niko ne može bolje da razume, niti pomogne osobama sličnim njima.

Rad SOS telefona za osobe sa invaliditetom, posebno za žene počeo je 10.03.1997. Dežurstvo smo organizovale svakog ponedeljka od 17 do 19 časova, prvo u prostorijama Ženskog centra, Tiršova 5a, a onda u prostoriji SOS -telefona.

Ubrzo su se grupi priključile Vesna Draženović i Dragana Milinković. Obe su godinu dana kasnije učestvovale na Instruktaži za rad sa ženama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja.

U isto vreme ove dve mlade devojke glumile su u alternativnom feminističkom pozorištu "Put 5a" u komadu "Šaputave devojke", koji je režirala Zorica Jevremović. Prvi put u istoriji pozorišta rodila se ideja da akterke budu zaista devojke koje koriste invalidska kolica. Predstava je postigla izuzetan uspeh i prikazivala se skoro četiri meseca u prostoru Autonomnog ženskog centra protiv seksualnog nasilja, ul Tiršova 5a.

Trideset i jedno veče ove dve mlade devojke publici su prikazale izvanrednu glumu, profesionalnost i emocionalnu energiju. Zbog nedostatka sredstava predstava je morarala biti prekinuta. Snimak predstave na DVD, možete iznajmiti u kancelariji.

Na osnovu iskustva našeg SOS telefona nastala je knjiga "Priče iz kruga" koju je napisala Lepojka Čarevic-Mitanovski, osnivačica i predsednica organizacije. Štampanje i distribuciju knjige finansijski je podržala Holandska ambasada.Knjiga se sastoji iz sedam istinitih priča žena koje imaju različitu vrstu invaliditeta. Prva promocija knjige održana je 8.03.1998.god. u bioskopskoj sali Rex, a druga 24.03.1998., u paviljonu "Cvijeta Zuzorić". Na obe promocije delove iz knjige čitale su aktivistkinje Vesna Draženović i Dragana Milinković.

U junu mesecu 1998. god. organizacija je registrovana na saveznom nivou, kao humanitarna, nevladina, ženska i feministička organizacija. Svojim heterogenim sastavom (članice grupe su kako žene sa invaliditetom, tako i žene koje nisu invalidi) grupa je jasno istakla svoju orijentisanost na borbu protiv svih oblika nasilja i diskriminacije.

Za svoj rad organizacija je prvo koristila prostor Autonomnog ženskog centra i SOS telefona u Tiršovoj br. 5a, a u junu 1998. od Skupštine grada Beograda dobile smo na korišćenje kancelariju br. 1204, na dvanaestom spratu u zgradi Palate Beograd, ul. Masarikova br.5. Zakup smo plaćale po beneficiranoj ceni od 5%, zato što smo humanitarna organizacija.

Posle demokratskih promena u našoj zemlji, cena zakupa naše male kancelarije drastično je porasla, sa 100 eura na 500 eura. Zbog teške finansijske situacije u kojoj se organizacija našla, kao i zbog mnogih personalnih promena, morale smo u aprilu 2004. da nađemo drugi prostor. U susret nam je izašao Poslovnog prostora opštine Vračar. Dali su nam dve kancelarije u Sredačkoj 2.

Zgrada u kojoj se kancelarije nalaze je bila u ruiniranom stanju, bez struje i vode i neupotrebljivog mokrog čvora. Morale smo da uradimo kompletnu adaptaciju.U tome su nam pomogli: Kolubara Inžinjering, Elektro Miki, Rekonstrukcija Ženski Fond, JKP Beograd Put, Nik Inženjering, Keramika Kanjiža, Pitura, Rad Holding, Duga Sistemi, Udruženje distrofičara Beograda, Adexing trade, Keramika Mladenovac, Office 1 Superstore, Merima Henkel, Knjaz Miloš, Coca-cola, Next, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku...

Adaptacija je trajala skoro 9 meseci. Svečano otvaranje prostora priredile smo 5 jula 2005. i ozvaničile novi početak rada.

Kako ni jedna organizacija osoba sa invaliditetom nije orijentisana ka pružanju podrške i pomoći svojim članovima koji su izloženi nekom od oblika nasilja ili diskriminacije, to se i formiranje jedne ovakve organizacije pokazalo i korisnim i nužnim .Jedan od bitnih elemanata za uspešan rad organizacije jeste i saradnja sa svim ženskim organizacije i svim organizacijama osoba sa invaliditetom, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Osnovni moto organizacije je "Sve je u tvojim rukama".