Šta je disleksija

Poremećaj u učenju čitanja uprkos normalnoj inteligenciji, dobrom vidu, sistematskoj obuci i povoljnim edukativnim, psihološkim i socijalnim faktorima nije znak nižeg IQ-a. Naprotiv, često se radi o jako inteligentnim osobama koje imaju disleksiju.

Ako pokušate da pročitate ovaj pasus iskusićete teškoće sa kojima se susreću osobe sa disleksijom.

Šta je disleksija

U osnovi disleksije je perceptivni talenat koji može da stvori probleme u čitanju, pisanju, aritmetici, pažnji. Neke osobe sa disleksijom su iskoristile svoj talenat i postigle izuzetne rezultate u svojim oblastima intelektualnog rada kao što su: Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, Volt Dizni, Tomas Edison...

Njihov mozak radi drugačije i uobičajene „školske“ metode - dril, intenzivno učenje - ne pomažu. Oni su pametni, inteligentni, kreativni, talentovani, briljantni mislioci u slikama, radoznali, njihov mozak radi u više dimenzija... U školi su optuženi da se ne trude dovoljno, da su lenji i nezainteresovani, jer njihovi učitelji i nastavnici ne znaju šta je to disleksija, disgrafija, diskalkilija, poremećaj pažnje i hiperaktivnost.

Disleksija se povezuje sa čitanjem i definiše na osnovu specifičnih simptoma. Ipak, svi problemi u čitanju ne potiču od disleksije. Uzrok velikog broja su socijalni i ekonomski faktori, jezičke barijere, nepripremljenost za školu i niža intelektualna sposobnost. Disleksiju imaju deca sasvim prosečne inteligencije, koja žive u edukativno stimulativnoj sredini. Veoma često su to natprosečno inteligentna deca. Ponekad je uspeh na testovima inteligencije maskiran usled disleksije, pa se rezultati testa uzimaju zdravo za gotovo i ova deca smeštaju u kategoriju ispod proseka.

Disleksija nije samo neuspeh u čitanju, iako se tako najlakše otkriva. Moguće je dijagnostikovati ukoliko neko ima problema sa usmenom komunikacijom, organizacijom, praćenjem instrukcija, gledanjem na sat, usvajanjem osnovnih matematičkih pojmova ili nemogućnošću ostvarivanja koncentrisane pažnje. Simptomi mogu da variraju iz dana u dan. Glavno pitanje je šta ove simptome izaziva. Čitanje nije jedino područje na kojemu se pokazuju simptomi disleksije. Budući da na zbrku prirodno reagiraju tako što postaju dezorijentisani, gdje god ima simbola govornih ili pisanih možemo naći i simptome disleksije. Ostala najčešća područja su sricanje, matematika, pisanje, nedostatak pažnje i hiperaktivnost.

Kada dođe do dezorijentacije, osoba vidi višestruku sliku reči, često slova vide trodimenzionalno, kao da lebde u prostoru.

Kad imaju problema s matematikom to se obično zove akalkulija ili diskalkulija. U osnovi tih teškoća su izobličenja osećaja za vreme. Dezorijentacija stalno prati decu sa disleksijom, pa su im izobličene percepcije uobičajene koliko i stvarne percepcije. Zbog toga većina ima slab osećaj za vreme. Sva matematika sastoji se od reda, sleda i vremena, pa se učenje matematike kod dece koja nemaju urođeni osećaj za te koncepcije svodi na pamćenje. Da bi naučilo matematiku, dete sa disleksijom mora savladati navedene tri koncepcije.

Kada imaju problema s rukopisom, to se obično dijagnostifikuje kao agrafija ili disgrafija. I to je povezano sa dezorijentacijom. Učenici sa disleksijomi dobiju toliko uputstva o tome kako bi njihov rukopis trebao izgledati da imaju višestruke mentalne slike reči i slova, koje se preklapaju. Rešenje je u odbacivanju starih mentalnih slika, kako bi videli jednu jasnu sliku. Najgori problem s pisanjem je kad se zbog iskrivljenih percepcija ne razvije „neuralni prolaz“ za viđenje ravnih uporednih crta.

Sledeća nesposobnost je poremećaj nedostatka pažnje. Deci sa disleksijom je lako obraćati pažnju, ali im je teško koncentrisati se. Više su usmereni na okruženje i ono što ih zanima. Tako se mogu dezorijentisati u kreativno zamišljanje (sanjarenje) ili prebaciti pažnju na nešto zanimljivo (rastresenost, nepažljivost). Kada to prati i hiperaktivnost nastaje veći problem, koji se tretira lekovima. Mogući razlog je u izobličenim osećajima za ravnotežu i kretanje. Kad dugo sedi mirno, dete sa disleksijom oseti mučninu, pa se počinje kretati naokolo da to kompenzuje.

Neke osobe sa disleksijom pate od posebne vrste hronične nespretnosti, zvane dispraksija. Uzrok je u iskrivljenosti osećaja za ravnotežu i pokret zbog dezorijentacije ili prirodne orijentacije koja nije optimalna.

Tri uslova moraju da budu ispunjena da bi osoba razvila disleksiju:

- sposobnost da se misli u slikama,
- sposobnost da se registruju mentalne slike kao da su stvarne i
- nizak prag za prelazak u stanje zbunjenosti.

Svaka od ovih karakteristika ponekad se javlja i kod osoba koje nemaju disleksiju. Osoba sa disleksijom misli u slikama. Dok čita, ona stvara sliku značenja onoga što čita. Kada naiđe na reč koju ne može da prevede u sliku, ona pojača svoju koncentraciju. Čitanje se nastavlja do trenutka kada ponovo naiđe na reč za koju nema sliku ili joj je nepoznata. U jednom trenutku, ona se zbuni, jer je njen prag za zbunjenost pređen i ulazi u stanje dezorijentacije u kome registruje mentalne slike kao stvarne.

U ovom stanju senzorna percepcija je izmenjena ili uopšte nije registrovana. Njeno trajanje se kreće od nekoliko minuta do nekoliko sati. Čula koja najviše trpe zbog ove aktivnosti su vid, sluh, ravnoteža, pokret i osećaj za vreme. Stepen i način na koji ova čula iskrivljuju stvarnost varira od osobe do osobe. Dezorijentacija je normalna funkcija normalnog mozga. Najčešće se javlja kada je mozak prenatrpan stimulusima i događajima ili kada dobija konfliktne informacije od različitih čula.

Anatomija simptoma disleksije

Osoba se sreće sa nepoznatim podsticajem. To može biti pisana ili izgovorena reč, simbol ili neki predmet. Neprepoznavanje izaziva zbrku koja podstiče dezorijentaciju. Osoba primenjuje dezorijentaciju ne bi li ispitala podsticaj sa različitih strana pokušavajući da prepozna nepoznato. To uspeva sa stvarnim predmetima, ali sa jezikom ne uspeva, jer je sastavljen od simbola.

Dezorijentacija vodi usvajanju netačnih predstava reči i pojmova. Ona greši jer ne može da razlikuje tačne od netačnih opažaja. Ovo su prvi simptomi disleksije. Greške izazivaju emocionalnu reakciju jer niko ne voli da greši. Negativne reakcije drugih ljudi ih samo pojačavaju što dovodi do frustracije. Da bi se rešila bede u kojoj se našla ni kriva ni dužna osoba usvaja rešenje kojim se stiče utisak da joj je nešto jasno. Ponekad ova taktika daje rezultate usled čega se usvaja kao stalna reakcija na prisilu.

Nesposobnost učenja sastoji se od prisilnih rešenja koje osoba stekne. To su mentalni trikovi, mentalne invalidske štake ili učenje napamet, čime osoba ostavlja utisak da može da razume. Ovi trikovi nemaju mnogo veze sa pravim učenjem. Prisilna rešenja onemogućavaju proces učenja i stvaraju negativni aspekt disleksije. Primenjujući prisilna rešenja, osoba može da nauči da čita kao papagaj koji nauči da govori, bez razumevanja teksta. Može i da nauči da dešifruje značenje teksta zaobilaznim mentalnim procesima, ali to je veoma zamorno.

Jedno od najpogubnijih rešenja je „koncentracija“ i „naporni rad“, iako je to najčešće savet koji mnogi nastavnici i roditelji daju razmišljajući zdravorazumski. Uzrok disleksije je perceptivni talenat, specijalna prirodna sposobnost koja značajno može da utiče na dostignuća u oblasti umetnosti, zanata, arhitekture, glume, muzike ili plesa, inovacije, dizajna, građevine, atletike, inženjerstva ili pisanja.

 Ljubav je stoimena, a jedno od prvih njenih imena je s t r p lj i v o s t. To je tajna dobrih učitelja i dobrih roditelja. Učitelja i roditelja koji su uspeli u prenošenju znanja svojim učenicima.  Oni su im darovali nešto od svoje individualnosti, nešto dragoceno, pomogli su im da otkriju svoju individualnost i uzrastu u njoj. Dali su im vremena, nisu ih požurivali niti preopteretili. Tako su oni uzmogli dospeti do sebe... Dobar učitelj i roditelj je onaj koji poštuje učenika i uči zajedno s njim. Jer onog časa kad više nismo spremni učiti, više nismo sposobni ni poučavati. Svedočiti. I reč nam više ne može biti seme. Zato danas govorimo o disleksiji kao o daru koji nam je svima dat jer svako takvo dete nas obogaćuje svojom posebnošću.

Korišćeni tekstovi: