Submitted by Lepojka on 6. May 2011 - 12:10
Posted in
Razvoj mentalnih sposobnosti kod dece sa Down sindromom znatno je usporen, što je u skladu sa sporim razvojem mozga.
Ograničeni potencijali su najviše uočljivi u sferi sticanja znanja i veština iz više razloga: MOTIVACIJA za učenje novog je slaba, VIDNA I SLUŠNA PAŽNJA - kratkotrajne i površne. KOORDINACIJA POKRETA oko-glava-ruka, koja predstavlja osnovu za dosezanje, hvatanje i rukovanje predmetima, znatno je usporena i otežana. UOPŠTAVANJE naučnog i PRENOŠENJE u nove situacije je oskudno.
Kaže se da dete sa Down sindromom misli u bojama, oblicima i slikama, odnosno njegovo mišljenje dugo ostaje KONKRETNO - OPAŽAJNO i samo uz ciljanu pomoć može poprimiti složenije oblike mišljenja. Naučeno se LAKO ZABORAVLJA pogotovo ako sadržaj koji se uči nije u skladu sa detetovim potrebama, ako za dete nema upotrebnu vrednost, odnosno ne predstavlja inventar svakodnevnog ponašanja.
Sposobnost govora i njegovog RAZUMEVANJA izrazito kasni kod dece sa Down sindromom. U proseku do tri-četiri godine, sporazumevaju se gestom i mimikom uz retke kratke reči. Rečenicu formiraju tek nakon četvrte godine. Ritam govora je neujednačen, eksplozivan kao da sav vazduh izduvaju na prvoj reči. Fond reči po pravilu ostaje oskudan. Razumljivost govora je dugo narušena ozbiljnim smetnjama artikulacije. Povećanjem fonda reči i usvajanjem sintaksičkih pravila, česta je pojava mucanja koje je promenljivog intenziteta i otporno na, za sada poznate tretmane. Razumevanje govora u prvih nekoliko godina znatno prednjači nad izgovorom ekspresijom. To se odnosi naročito na verbalne poruke i zahteve koji su situaciono potkrepljeni. Obzirom da je razvoj govora usko povezan sa razvojem mišljenja, potrebno je mnogo vremena, napora, podsticanja i vežbanja (uz pomoć stručnog lica - logopeda) da bi se postigao zadovoljavajući uspeh.
Kod dece sa Down sindromom postoji velika raznolikost u stepenu mentalne zaostalosti. Ona se kreće u intervalu od teže (IQ 30-40) do umerene (IQ 40-50), i lake (IQ 50-70). Retki, (2-3 odsto) postižu kategoriju graničnih slučajeva (IQ 70-80).
Prosečna postignuća dece sa Down sindromom (merena razvojnim skalama i testovima inteligencije) do pete godine života, kreću se od 55-75 IQ jedinica. Sa godinama ovaj rezultat prvo stagnira, a zatim opada usled činjenice da ona rano dosežu maksimum svog intelektualnog razvoja (između 13. i 15. godine).
U svojim tinejdžerskim godinama (13-19), zahvaljujući specijalnim školskim programima, mogu da se nauče korisnim veštinama, ali retko složenijim aktivnostima koje zahtevaju više preciznosti i zrelog rasuđivanja Malo osoba sa Down sindromom u zrelim godinama ovlada obavljanjem zadataka i aktivnosti koji zahtevaju potpunu samostalnost i odgovornost.
Zaključak mnogih istraživanja potvrdio je da RANA CILJANA INTERVENCIJA rezultira značajnim napretkom u svim sferama funkcionisanja i ponašanja. Merene testovima inteligencije, razlike iznose od 10-15 IQ jedinica u korist tretirane dece. Zaostajanje u fizičkom, mentalnom i socijalnom razvoju kod dece sa Down sindromom nije samo rezultat genetskog defekta, već interakcije deteta sa nedovoljno podsticajnom sredinom.
Da bi okruženje bilo optimano podsticajnoza dete trebalo bi:
- Rano otpočeti sa kompleksnim tretmanom (po mogućnosti od trećeg meseca života)
- Neophodna je obuka roditelja za sprovođenje programa
- Optimalno moguće integrisati dete u širu socijalnu sredinu.
Cilj rane intervencije kod dece sa Down sindromom je pre svega postizanje optimuma funkcionisanja u granicama genetski datih mogućnosti i usvajanje poželjnih oblika ponašanja. Da bi se ublažile poteškoće u komunikaciji, neophodno je kod deteta izgraditi pozitivnu sliku o sebi - osećaj da je prihvaćeno i voljeno, da može da odgovori na zahteve okoline u skladu sa dostignutim stepenom razvoja.
Najvažnije je da se sa detetom radi što je moguće ranije, zato što je to period intenzivnog razvoja CNS-a (mozga) kada učenje ostavlja najdublje i najduže tragove. Za decu sa smetnjama u razvoju, to je period kada im se najviše može pomoći. Učenje u kasnijim godinama, kada prođe period prirodnog razvoja sposobnosti, zahteva znatno više napora, a efekti su znatno manji.
Sprečavanje sekundarnih smetnji u razvoju je takođe veoma važno. Primarna oštećenja, izazvana genetskom greškom, dovode do dodatnih komplikacija, odnosno povlače za sobom zastoj u čitavom lancu funkcija (na primer: zastoj u razvoju govora kod dece sa Down sindromom. znatno će usporiti proces razvoja mišljenja).
Toplo, porodično okruženje predstavlja OPTIMALNU, PRIRODNU SREDINU za adekvatan razvoj potencijala deteta. Bavljenje detetom, posebno ometenim u razvoju, ne sme se svoditi samo na zadovoljavanje osnovnih potreba. Uz telesnu negu i hranjenje, koje treba da prate nežnost, toplina, sigurnost i poverenje, neophodan je i specifični tretman:
- Obogatiti okruženje deteta raznovrsnim sadržajima koje može da vidi, čuje, dosegne, opipa.
- Podstaći, ohrabriti dete da se sredinom komunicira na način koji mu je u tom trenutku dostupan.
U prvoj godini života pokret i slobodno kretanje bebe su izvor radosti, zadovoljstva i osnova saznanja o sebi i svetu koji je okružuje. Redosled javljanja pokreta i motoričkih sposobnosti je uglavnom isti za svu decu, ali vreme javljanja i usavršavanje određenih pokreta i motornih veština, u velikoj je meri zavisno od adekvatnih podsticaja iz spoljne sredine. Neophodno je, stoga, što ranije otpočeti sa masažom i vežbicama uz aktivno bodrenje, osmeh, dodir i verbalno odobravanje. Ne plašite se povreda, bez obzira koliko Vam se čini da je Vaša beba krhka, lomna, mlitava, nemoćna. Ako oseti Vaš strah i nesigurnost i ona će se uplašiti i bučno reagovati. Svaku vežbu propratite prigodnom melodijom i ritmom i videćete da će beba uživati u tome.
ISTOVREMENO podsticati sve sfere razvoja. Da bi se obezbedio harmoničan razvoj, pored motornog, koji je u prvoj godini bazičan, neophodno je razvijati emocionalni, socijalni i saznajni razvoj, s obzirom na to da su oni u ranom detinjstvu usko povezani i međusobno uslovljeni.
Adolescentni seksualni razvoj
U adolescentnom periodu ponašanje osoba sa Down sindromom karakteriše RIGIDNOST - otežano prelaženje sa jedne na drugu aktivnost, te uporno i dugo ponavljanje jedne te iste aktivnosti (stereotipije, perseveracije). Ovo besciljno ponašanje potrebno je prekidati, nudeći zamenu koja je za dete dovoljno interesantna i svrsishodna.
SEKSUALNI RAZVOJ može početi kasnije i biti nedovršen. Kod muškaraca je smanjeno lučenje muških hormona i nedovoljno izražena maljavost, posebno po licu. Žene imaju osrednje razvijene grudi. Menstruacija se javlja između 12-13. godine života i prati redovan ciklus.
Osobe sa Down sindromom retko stupaju u brak. Seksualni nagon im je veoma prigušen. Retko prave probleme osobama suprotnog pola. Veruje se da su muškarci sa Down sindromom sterilni, dok žene mogu roditi dete, ali sa 50 odsto verovatnoće da će i ono imati Down sindrom.
Down sindrom i zdravstveno stanje
U ranom uzrastu deca sa Down sindromom najčešće su podložna RESPIRATORNIM INFEKCIJAMA koje zahvataju uši, oči i organe za disanje. Česte su PREHLADE, nosić im je pun sekreta i produženo curi. Treba ih rano učiti da koriste maramicu.
- Oko 60 odsto dece sa Down sindromom ima problema sa SLUHOM. Slivanje sekreta u srednje uho dovodi do nagluvosti različitog stepena. Neophodno je da roditelji makar jednom godišnje kontrolišu dete kod lekara specijaliste za uho, grlo i nos. Zbog smanjene količine vitamina B u ćelijama, potrebno je povremeno davati detetu kompleks B vitamina. Hrana mora da sadrži dosta salata, svežeg povrća i voća, poželjno je davati crni hleb ili hleb od raži, ograničiti unos mleka na 1/2 litre dnevno te izbegavati preterani unos slatkiša.
- 30-40 odsto dece sa Down sindromom ima problema sa VIDOM (slabo-vidost, razrokost, urođena katarakta). Preporučujemo bar jednom godišnje kontrolu kod očnog lekara.
- NEGA ZUBA, takođe, zahteva posebnu pažnju. Potrebno je savetovati se sa stomatologom oko higijene mlečnih zuba, sprečavanja čestih zapaljenskih procesa na desnima, te preduzimanja preventivnih mera (unošenje fluora) pred izbijanje stalnih zuba.
- ŽVAKANJE HRANE se javlja zakasnelo i dovodi do problema u probavi. Zbog opšte mlitavosti muskulature česte su i obstipacije (zatvori). U ovom slučaju se savetuje povećano davanje tečnosti, specifična ishrana i vežbice.
- 15-20 odsto dece sa Down sindromom ima disfunkciju tiroidne žlezde HIPOTIROIDIZAM. Neophodno je do treće godine ispitati kod endokrinologa funkciju tiroidne žljezde kako bi se pravovremenim lečenjem sprečilo negativno dejstvo na kompletni mentalni razvoj.
- Kod odraslih osoba sa Down sindromom povećan je procenat ALCHAJMEROVE bolesti koja vodi ka demenciji - mentalnom propadanju.
- LEUKEMIJA - nekontrolisani porast belih krvnih zrnaca, javlja se kod jednog procenta dece sa Down sindromom. Bolest se obično razvija u prve 2-3 godine života. Nakon tog perioda, rizik je neznatan.
Zrelo doba i starost
Izgleda da osobe sa Down sindromom stare mnogo brže nego što je to normalno. Proces starenja je najevidentniji na planu mentalnih sposobnosti, gde je već nakon 30. godine uočljiv ubrzani proces opadanja inteligencije. Na fizičkom planu najbrže stari koža, koja se nakon 20. godine naglo bora, postaje suva i gruba. Ubrzano stradaju i desni, što uzrokuje prerani gubitak zuba.
Stopa smrtnosti je najviša u prve tri godine života. Nakon tog perioda je otprilike ista kao i za ostalu populaciju sve do 40 godina kada se naglo povećava. Prosečan životni vek osoba sa Down sindromom kreće se između 55 i 60 godina.
