Ženske priče

Kada si pun snage i energije, kad osećaš da te ideali vuku i pokazuju pravi smisao života, bez obzira na invaliditet, uvek se dogodi nešto u trenu i prekine sve snove. Jedna upala pluća, ko zna koja po redu i shvatiš da ti je život pri kraju, iako ti je samo četrdeseta....

Onda počinješ da svodiš račune, šta sam mogla bolje, koje prijatelje nisam čula skoro, da li sam nekog povredila....? Počela sam da se pitam da li to baš mora tako ili je to samo put možda na neko bolje mesto, bez patnje i bola. Možda je sve to negde zapisano i da je to kraj moje misije u ovom životu.

Bili su mladi, baš koliko je godina potrebno ili ne? U nekom  sazrelom dobu, još ne u potpuno zrelom.

Te večeri, veoma slučajno ili na već izrežiran način, sreli su se! Mislili su da je ljubav svuda, ljubav koja se širila i zauzimala svaki delić njihovog bića. Sve je bilo tako divno, čarobno, ispunjeno ljubavlju, bez trenutka dosade, monotonije To je bio njihov, ali samo njihov svet iz bajke u kojem su živeli. Sada se često pitam, da li je ikada postojao, ili je razrušeno to malo spokojstvo?

Još jedan novi dan je iza mene. Večeras ponovo deo svog života ostavljam na ovom malom pračetu papira. Jer jedino tako osećam neki spokoj i neki mir koji mi je tako potreban u ovim trenucima bola i patnje kojima nema kraja...

Kad osetim čvrstinu svog srca, pokušaću tada da isčupam iz sebe svu moju tugu i sav moj bol u duši i srcu. Jer ne mogu više ovako, svakim danom mi je sve teže i teže. Pokušavam da okrenem stranicu novog života bez tuge i bola. Ali kad god pokušam ne uspem, jer za mene nema sreće. Čekam dan kada će prestati moje suze da teku, ali izgleda da taj dan neće doći, jer za mene sreće nema a neće je ni biti...!

Živim u Kragujevcu i ne znam ni sama da li da ovu olovku držim čvrsto u svojim rukama i da nateram sebe i nju da se vratim u prošlost i da napišem na ovom papiru svega što se prisetim. Ili da jednostavno odustanem od svega i od svojih misli......NE!!!

Ja nisam takva i nikada neću odustati. šta drugo može da zna devojčica sa sedamnaest godina, osim toga da svoje slobodno vreme provodi sa društvom. Naravno, na prvom mestu je škola, društvo, izlasci i sve ono lepo što zapravo čini detinjstvo. Bila sam jedna od onih koja nije imala srećno detinjstvo od strane jednog roditelja.