Za znatiželjne

Psiha upravlja našim ponašanjem, a korišćenje njene snage može pozitivno da se odrazi na sopstveni osećaj sreće. Bečki psiholog Julia Umek otkriva kako. Džordž Bernard šo je govorio: „Postoje mnoge stvari koje nisu razumne, ali su ipak sasvim prirodne.“Ne može se lako razumeti kako dolazi do odluka koje nisu zasnovane na razumu. Postavlja se pitanje ko ili šta donosi odluke. Da li „mi“ sami ili naša psiha?

Zakon o gradjanskim pravima iz 1957. bio je prvi federalni zakon protiv diskriminacije posle 82 godine. On je potpisan u vreme kad su južne države i dalje usvajale zakone o segregaciji belaca i crnaca - u školama, restoranima i na drugim javnim mestima. Afroamerikanci i belci - koji su ih podržavali, počeli da se bune, a 1955. godine je organizovan protest zbog rasne segregacije u gradskim autobusima u Montgomeriju u Alabami.

Jedna stara legenda kazuje, kad su i zašto Romi napustili Indiju. Sadržaj ove priče kazuje da su živeli pored reke Gang, dok je njihov car bio mnogo jak i čija se reč daleko čula i njegovo rečeno se moralo poštovati.

Imao je jednog sina koji se zvao Čen, i koji mu je bio sve na svetu. U zemlji Ind živeše jedan poznati car kome žena rodi samo jednu ćerku, a kojoj dadoše ime Gan. Pre nego što će umreti devojčin otac, zamoli drugog cara da svojoj kući povede Ganu i da odrasta pored njegovog sina, jer će kod njih brzo početi veliki rat. Kad pogibe devojčin otac, njoj je bilo sedam godina.

Revizorska služba američke vlade saopštila je da, širom zemlje, više od pola miliona vozača komercijalnih vozila, kao što su kamioni i autobusi, ima medicinske probleme koji bi mogli da ih kvalifikuju kao invalide.

I dok izveštaj vladine kancelarije navodi da invaliditet ne čini, sam po sebi, komercijalne vozače nesposobnim da izadju na put, zagovornici bezbednosti na drumovima kažu da ti medicinski problemi povećaju rizik za sve.

Za Hipatiju bez preterivanja može da se kaže da je bila poslednji veliki aleksandrijski matematičar i filozof. Tragična smrt dala joj je i posebnu auru koje u protivnom možda ne bi bilo jer ostaje činjenica da dela ove naučnice ipak nisu sačuvana. Neki od njenih učenika otisnuli su se preko Sredozemnog mora i stigli u Atinu, na čuvenu Platonovu akademiju, najbolju školu antičkog sveta, koju je nešto više od stoleća posle Hipatijine pogibije, 529. godine, zatvorio car Justinijan I Veliki (527;565). Ima savremenih istoričara koji su skloni da upravo u tom događaju vide kraj starog i početak srednjeg veka.

Podatke iz njene biografije nije lako uskladiti jer su oskudni i delimični, katkad i ne sasvim podudarni, pa se njen životopis može uspostaviti samo u najopštijim crtama. Naučnica Hipatija pominje se u nekoliko izvora: u crkvenim istorijama Sokrata Sholastika i Filostorgija iz prve polovine 5. veka, u pismima njenog učenika Sinesija iz Kirene, u poznatom leksikonu „Suda iz znatno kasnijeg vremena, kao i u hronikama Jovana Malale i Jovana iz Nikiu.

Nije lako utvrditi ni tačno vreme Hipatijinog rođenja, pa se mišljenja savremenih istraživača koji su se bavili njenim životom i delom u znatnoj meri razilaze. Po mišljenju jednih, na svet je došla između 355. i 360. godine, ali ima i onih koji smatraju da je rođena kasnije, oko 370. godine.

Na predavanja sveznajuće Hipatije u Aleksandriju su hrlili mladi s tri kontinenta. Njen sjajan um bio je praćen izuzetnom fizičkom lepotom a završila je na krajnje tragičan način.

Aleksandrija, jedan od najblistavijih antičkih gradova, megalopolis u kome su jedna pored druge, katkad u miru, ali neretko i u veoma ogorčenom i nasilnom sučeljavanju, živele raznolike etničke grupacije, luka u kojoj su se sretale različite kulture, boje i mirisi dalekih zemalja, jedno od velikih intelektualnih središta starog veka, zavičajno je mesto jedne od najumnijih žena u istoriji Hipatije. Ona je do kraja života ostala vezana za ovaj grad na južnim obalama Sredozemlja: u njemu se rodila, stekla izvanredno obrazovanje i, naposletku, tragično završila život.

Strazbur. Komitet Ministara je usvojio tekst preporuka da države članice više ne smeštaju decu sa invaliditetom u institucije i da umesto toga daju prednost životu u lokalnoj zajednici. Postoji mnogo zabrinutosti oko kompatibilnosti institucionalnog zbrinjavanja i poštovanja dečijih prava. Uz odredjene izuzetke, nijedno dete ne treba da budeno smešteno u zatvorenu instituciju. štaviše, institucionalno zbrinjavanje treba zameniti servisima u lokalnoj zajednici kao dela sveobuhvatnog pristupa.

Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Ban Ki Mun pokrenuo je višegodišnju kampanju za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama. Generalni sekretar UN citirao je sumorne statističke podatke o nasilju nad ženama i devojčicama širom sveta.

„Najmanje 30 odsto žena će verovatno biti pretučeno, primorano na seksualne odnose ili na neki drugi način zlostavljano tokom svog života“.