Nasilje

Oblici diskriminacije žena sa invaliditetom mogu se svrstati u nekoliko oblasti: obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, nasilje, socijalne usluge i porodični život.Češće ćemo naići na situaciju da je mladić sa invaliditetom oženjen devojkom bez invaliditeta, nego obrnuto. Čak je društveno prihvatljivije ako su oboje sa invaliditetom i to sa istom vrstom invaliditeta, jer su „našli zajednički jezik.

Brojni oblici nehumanih obrazaca ponašanja koji uključuju zlostavljanje, zloupotrebu, nasilje i zanemarivanje na izgled su u većoj meri prezentovani svima nam koji činimo društvo u kojem živimo. Znamo čini se puno, ali iskustvo i ishodi rada u navedenim tematskim oblastima govore suprotno. Svakodnevno u dnevnoj štampi pročitamo da je u nekoj porodici u nekom gradu izvršeno nasilje koje je rezultiralo na žalost smrtnim slučajem.

Posledice nasilja su mnogobrojne, one su produkt hroničnih stresogenih okolnosti kojima je žrtva nasilja izložena. Mogu se ispoljavati u blažim oblicima, ali mogu biti i trajne i veoma rizične.

Simptomi su uglavnom psihosomatske prirode:

- glavobolja,
- bolovi u vratu,
- bolovi u ramenima i leđima,
- tikovi,
- nesanica,
- kožni osip,
- anemija,
- respiratorni problemi,

Kroz sistem porodičnopravne zaštite od nasilja u porodici. Dosadašnja istraživanja o nasilju u porodici u oblasti psihologije, sociologije i kriminologije nesumnjivo su utvrdila:

- da je porast nasilja u društvu direktno povezan sa porastom nasilja u prodici,
- da osoba može biti izložena nasilju u porodici tokom celog svog života od najranijeg detinjstva do duboke starosti,
- da su najčešće žrtve nasilja u porodici žene, deca i stare osobe,
- da nasilje u porodici obuhvata raznosvrsne radnje i ponašanja koje jedan član porodice preduzima, odnosno ispoljava prema drugom članu porodice kako bi uspostavio moć i kontrolu ili zadovoljio neke svoje potrebe na štetu drugog člana,

Munchausen syndrom by proxy predstavlja oblik zlostavljanja dece u kome roditelji namerno izmišljaju simptome ili znake bolesti, promene u uzorcima krvi ili urina, ili direktno uzrokuju bolest kod svog deteta i stalno traže medicinsku zaštitu, otkrivanje uzroka bolesti i simptoma kod deteta i medicinska ispitivanja. Sva deca koja su žrtve MSBP pod velikim su rizikom za ozbiljno oštećenje zdravlja ili čak smrtni ishod.

Beograd - Nasilje nad ženama sa invaliditetom potisnuta je tema u srpskom društvu, o čemu najbolje svedoči podatak da one nemaju nikakvu posebnu zaštitu institucija. Pomoć u hitnim slučajevima žene sa invaliditetom koje trpe nasilje mogu da potraže jedino na SOS telefonu organizacije „...Iz kruga“.

Predsednica ove NVO Lepojka Carević-Mitanovski kaže za Danas da u Srbiji nisu organizovane službe podrške koje bi ženama sa invaliditetom pomogle da se fizički osamostale od nasilnika i dodaje da nijedna sigurna kuća nije dostupna ženama sa invaliditetom, kako zbog arhitektonskih barijera tako i zbog toga što osobe koje vode sigurnu kuću smatraju da su žene sa invaliditetom „pacijentkinje“ i da im trebaju negovateljice.

Posle trinaest godina rada na poboljšanju položaja žena sa invaliditetom vrlo često se pitamo da li se zaista nešto promenilo. Ubeđujemo sebe da smo uspeli nekako da učinimo prepoznatljivim da invalidnost ima i tu rodnu komponentu, da postoje prava koje se odnose samo na žene i da se ona zovu „ženska ljudska prava .

Svako društvo ima potrebu da se razvija, raste i unapređuje svoje vrednosti i pravila u skladu sa savremenim tendencijama, ako se oko njih složi i usvoje ih svi njegovi građani i građanke. Ideje o slobodi i ravnopravnosti svakako su najznačajnije vrednosti, među najstarijim u istoriji čovečanstva, pa tako nije ni čudno što se u vremenu koje karakteriše ubrzani tehnološki, ali i društveni razvoj, one postaju opšte prepoznate, priznate i prihvaćene.

 Osobe sa invaliditetom u Srbiji trpe nasilje i ponižavanje, njih 80 odsto je nezaposleno, 70 odsto živi u siromaštvu a najveći broj jedva preživljava od socijalne pomoći, istaknuto je na skupu o suzijanju nasilja nad osobama sa invaliditetom.

„Nasilju su najčešće izloženi u porodici, zatim u rehabilitacionim centrima, domovima, specijalnim školama i dnevnim boravcima, a nasilnici su najčešće bračni partneri, roditelji, braća i sestre, komšije, porodični prijatelji, zaposleni u domovima i dnevnim boravcima i kolege na poslu“, rekla je predstavnicia organizacije „...Iz kruga“ Lepojka Čarevic Mitanovski na skupu održanom u Palati Srbija.